Медијска писменост
Медијска писменост
Медијска писменост је скуп компетенција које омогућавају људима да анализирају, процењују и креирају поруке у широком спектру различитих медија, жанрова и облика.
То је критичко схватање различитих облика медија, разумевање и познавање техника, технологија и институција које се баве медијском продукцијом, поседовање вештина да се порука декодира и критички анализира, разумеју комплексни односи између публике, поруке и света. Такође, обухвата и поседовање вештина да се креира медијска порука за одређену публику и са одређеном намером.
О медијима и медијској поруци
Медији обликују нашу културу
Наше друштво и култура, чак и наше схватање реалности формирано је на основу информација и призора које примимо путем медија. Свега неколико генерација уназад, људи су били ти који су причали приче о нашој култури. Међутим, данас, најмоћнији говорници су телевизија, филмови, поп музика, видео игрице и Интернет.
Медијске поруке утичу на наше размишљање и активности
Ма колико одбијамо да признамо, сви смо ми под утицајем реклама, вести, филмова, музике и других облика медија. Управо из тог разлога медији су тако снажна културна сила, а медијска индустрија толико моћан бизнис.
Ефекти медија су прикривени и комплексни
Мало људи верује свему што види и чује у медијима. Нико не иде одмах у продавницу да купи рекламирани производ. Играње насилне видео игрице неће особу одмах претворити у убицу. Ефекти медија су прикривени, али с обзиром на учесталост порука, врло значајни.
Медијске поруке директну утичу на нас као појединце, али и индиректно, утичу и на наше породице и пријатеље, на наше заједнице и друштво уопште.
Да бисмо схватили истински утицај медија, морамо бити свесни и директних и индиректних ефеката.
Медији користе „језик уверавања“
Све медијске поруке покушавају да нас увере у нешто. Вести, документарни филмови и књиге „засноване на истинитим причама“ тврде да преносе истину. Оглашивачи покушавају да продају производ. Романи и тв драме изгледају реалистично. Да би постигли свој циљ, сви користе одређене технике (удварање публици, понављање, страх или хумор) које можемо назвати „језиком уверавања“.
Медији стварају/конструишу свет фантазије
Иако је машта углавном забавна и угодна, она може бити и штетна.
Филмови, тв програми и музика понекад наводе људе да раде ствари које су неприхватљиве, па чак и опасне. Осим тога, оглашивачи формирају свет фантазије у којем се сви проблеми решавају куповином одређеног производа.
Медијска писменост помаже људима да препознају машту и да је конструктивно интегришу у реални свет.
Медијске поруке одражавају вредности и становишта својих креатора
Свако има своје становиште. Наше вредности и мишљење утичу на наш избор речи, звукове и слике које користимо при комуникацији путем медија. А то вреди и за све креаторе медијских порука.
Медијски писмене особе су активни медијски потрошачи
Многи медији (телевизија, интернет...) желе да створе пасивне, импулсивне потрошаче. Медијска писменост помаже људима да конзумирају медије, а да притом задрже критичку способност како би проценили изворе, закључили ко је креирао поруку и зашто, утврдили технике уверавања које су коришћене и препознали на који начин креатори поруке желе да утичу на нас (дубља значења поруке).
Сви могу креирати медије
Можда сви људи немају вештину или ресурсе да направе добар филм или објаве новине, али било ко може направити постер, написати писмо или отпевати песму. А нове технологије омогућавају милионима људи да праве медијске поруке: интернет стране, презентације активности, видео прилози...
Креирање сопствене медијске поруке важан је део медијске писмености.
Више о информационој и медијској писмености и питањима за решавање информационог проблема, анализу и конструкцију медијске поруке, прочитајте у тексту који се налази у лекцији у оквиру курса Библиотека на страни Супер учење.
Супер учење, Библиотека, Информациона и медијска писменост: http://superucenje.org.rs/ucenje/course/view.php?id=14