Наслеђе

 

УНЕСКО и културно и природно наслеђе

Унеско (енгл. UNESCO) је специјална организација Уједињених нација, за образовање, науку и културу (енгл. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization), основана 1945. године. Организација је посвећена заштити и промовисању светске материјалне и нематеријалне културне баштине, како би то богатство могле да наследе будуће генерације. Ово богатство чини духовну и материјалну основу постојања једног народа и друштва и зато га треба пажљиво чувати. 

На Генералној конференцији Унеска 1972. године усвојена је Конвенција о заштити Светског културног и природног наслеђа. Унеско одржава листу места светског природног и културног наслеђа. Она се сматрају важним природним или историјским местима или објектима чије очување је важно за целокупну светску заједницу. Србија је чланица ове организације и природна и кулурна богатства наше земље се налазе на њеној листи.

 

Културна добра

Културно наслеђе или културна баштина је све оно што нам показује начин на који се живи у једној заједници, а наслеђено је од претходних генерација. Ту спадају: уметност, грађевине, књиге, објекти, фолклор, усмена књижевност, предања.

Културно наслеђе чине материјални и нематеријални представници вредности, уверења, традиције, обичаја и животног стила ранијих генерација. Овај појам и укључује и баштину неке породице (старе фотографије, накит, народну ношњу, инструменте, етнографске предмете и сл.).

Материјално културно наслеђе је оно које можемо додирнути и укључује традиционалну одећу, алате, зграде, документа, књиге, уметничка дела, филмове, споменике, транспортна средства и сл. Дели се на непокретно и покретно.

У непокретно спадају: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места. У покретно спадају: музејска грађа, архивска грађа, библиотечка грађа и кинотечка грађа.

 

Културно наслеђе у Србији

Републички завод за заштиту споменика културе евидентира, истражује, штити и презентује наслеђе од најстаријих праисторијских и античких споменика, средњовековне архитектуре, народног градитељства, до споменика новије историје и савременог стваралаштва. То наслеђе данас представља драгоцену културно-историјску, уметничку, образовну и естетску вредност Србије и српског народа.

Од непокретних културних добара у Листу светске културне и природне баштине уписани су:

- Споменички комплекс Стари Рас са Сопоћанима, 1979. године,

- Манастир Студеница, уписан 1986,

- Манастир Дечани, уписан 2004,

- Манастири Грачаница и Пећка Патријаршија и црква Богородица Љевишка у Призрену, уписани 2006,

- Археолошко налазиште Гамзиград – Ромулијана, уписано 2007.

​

​

​

Памћење света

Програм „Памћење света“ Унеско је покренуо 1997. да би се сачувала и промовисала светска културна документациона баштина од универзалне вредности. У Светски регистар културне документационе баштине се уписују покретни споменици културе. У овај светски регистар до сада је укључено 120 рукописа, архива и колекција, из 57 земаља света. Србија данас има два документа уписана у Унесков светски регистар културне документационе баштине „Памћење света“ - Мирослављево јеванђеље и Архив Николе Тесле.

Мирослављево јеванђеље је један од најлепших и најстаријих српских рукописа из 1180. године који се чува у Народном музеју у Београду. његово Фототипско издање налази се у Библиотеци Унеско-а у Паризу, заједно са документима, рукописима и колекцијама најзначајнијих светских умова.

Архив Николе Тесле чува се у Музеју Николе Тесле у Београду и представља изузетно вредну колекцију рукописа, фотографија, научне и патентне документације, преписке славног научника, личних докумената, укупно око 160.000 страница докумената и преко 1000 фотографија Теслиних експеримената и изума. Целокупан материјал донет је после смрти научника 1943. године из Њујорка. Архив Николе Тесле једини је архив у свету који је у целости укључен у Светски регистар културне баштине „Памћење света“.

 

 

Нематеријално културно наслеђе

УНЕСКО је 2003. године усвојио Конвенцију о очувању нематеријалног културног наслеђа, коју је потписала и Република Србија. Нематеријално културно наслеђе се огледа у следећим областима: усмена традиција и језик, сценска уметност, друштвена пракса, ритуали и празници, митови и веровања, знање и примена знања о природи и космосу, традиционална уметност и знање и вештине да се израде предмети традиционалних заната. Нематеријално културно наслеђе се назива и жива културна баштина. Његовим неговањем и преношењем чува се историја, култура и традиција и изазива осећај идентитета народа.

Нематеријално културно наслеђе промовише, одржава и развија културну разноликост и људску креативност и зато је важно његово очување за културу једног народа. Центар за нематеријално културно наслеђе Србије истражује, прикупља, чува и презентује елементе нематеријалног културног наслеђа са територије Републике Србије.

На Листи нематеријалног културног наслеђа Србије налази се 32 елемента.

Неки од њих су:

- Крсна слава

- Израда пиротског качкаваља

- Пиротско ћилимарство

- Косовски вез

- Певање уз гусле

- Коло, коло у три, коло у шест

- Руменка

- Ђурђевдан

- Свирање на гајдама.

 

​

Природно наслеђе

Заштитом и унапређењем природне баштине Србије бави се Завод за заштиту природе Србије. У заштићена природна добра у Србији спадају: - Национални паркови - Паркови природе - Предели изузетних одлика - Општи и специјални резервати природе - Споменици природе - Заштићена станишта. Поред природних добара заштићених у националним оквирима, у Србији су издвојена и заштићена подручја која су значајна сходно међународним прописима.

​

​

 

Литература:

1. Министрство културе и информисања, www.kultura.gov.rs/lat/zastita-kulturnognasledja/kulturna-dobra

2. Нематеријално културно наслеђе Србије, www.nkns.rs/cyr/elementi-nkns

3. UNESCO, World Heritage List, http://whc.unesco.org/en/list

4. UNESCO, Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity, http://www.unesco.org/culture/ich/en/lists

5. Завод за заштиту природе Србије, www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=zastita_prirode_zasticena_prirodna_dobra