Пеђа Милосављевић
Пеђа Милосављевић је рођен 1908. године у Лужницама код Крагујевца. Када је 1914. године избио Први светски рат, његов отац је мобилисан, а он се, заједно са мајком и остатком породице, враћа у Крагујевац где остаје до 1918. године. По завршетку рата, од 1919. до 1926. Пеђа иде у гимназију у Скопљу, где му је отац у служби. Пеђин учитељ цртања, сликар Христифор Црниловић, зачиње његову љубав према сликарству. Од 1926. до 1929. године Пеђа живи у Београду. Ту завршава гимназију и уписује Правни факултет у Београду. Такође похађа сликарску школу Јована Бијелице, који је био породични пријатељ.
Први пут излаже дело 1929. године на Другој јесењој изложби београдских уметника. Од тад учествује у пролећним изложбама југословенских уметника и јесењим изложбама београдских уметника. Након дипомирања 1933. године, запослио се у Министарству иностраних послова, где је радио од 1933. до 1947 године и био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду и Лондону. Редовни члан САНУ постао је 1976. године.
Пеђа Милосављевић је умро 1987. у Београду у 78. години живота.
Као уметник опробао се у различитим техникама - уље, темпера, гваш, акварел, мозаик, цртеж, колаж и графика. Сликао је фасаде, кровове, архитектуру Београда и Дубровника, пределе, ентеријере, фигуре, актове, животиње и митолошка бића. Нека од његових најзначајнијих дела су: „Бели призори“ (1936.), „Дубровник“ (1936.-1938.), „Портрет девојке“ (1938.), „Цвеће и девојка“ (1953.), „Ноктурно“ (1968.) и многе друге.
Током живота Пеђу су инспирисали многи градови: Париз, Мостар, Београд и Дубровник. Толико га је фасцинирао Дубровник да га је врло често и лепо осликавао, па га називају „песником Дубровника“.
Његово вероватно најзначајније дело у ком је мотив Дубровник је „Дубровачки концерт“ из 1956. године. Ово дело се чува у спомен збирци Павла Бељанског. Био је приказан као позорница на којој плешу виолончела и други гудачки инструменти. Гудачки инструменти, виолончела пре свега, појачавају чулност града и преплићу се са једрењацима на мору, али и звоницима и кулама крај дубровачких зидина.
Град старе Републике је у Пеђи сјединио песника и сликара, начинио симбиозу литерарног и ликовног, као можда ни једно друго место у којем је уметник боравио. Посматран очима овог сликара и песника постаје још заноснији и заводљивији.
Пеђа Милосављевић се бавио сликарством, али и писањем. Написао је збирку есеја „Између трубе и тишине“ и неколико драма, међу којима је најпознатија „Зопир“ из 1966. године.
Добитник је више признања међу којима је и Седмојулска награда, Награда Октобарског салона, Златна плакета УЛУС-а итд.
Информације за израду текста и фотографије преузете су са следећих страна:
1. http://www.pavle-beljanski.museum/prikaz-dela.php?delo=83
3. http://www.avantartmagazin.com/pedja-prva-monografija-o-predragu-pedi-milosavljevicu/
5. http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:587446-Pedja-Milosavljevic---neumorni-tkac-mitova-i-boja